Svi smo svedoci enormno velikog broja pasa i mačaka lutalica u našoj okolini na žalost jedni odkrivaca za to svesno ili nesvesno su i sami vlasnici kućnih ljubimaca. Naime, jedini način da budete sigurni da vaš pas neće produkovati neželjene i najčešće napuštene štence ili mačiće je sterilizacija vašeg ljubimca ukoliko je ženka u pitanju ili kastracija ukoliko je pak mužjak. Mužjaci koji nisu kastrirani i nesterilisane ženke u vreme teranja na sve moguće načine nalaze jedni druge kojom prilikom se za tili čas dese neplanirana parenja.

Sterilizacija podrazumeva operaciju – ovariohisterektomije kod starijih ženki ili ovarioktomije kod mladih ženki, a kastracije kod mužjaka.

Osim prevencije neželjenih štenaca sterilizacijom vašeg psa učinićete prevashodno zdravstvene benefite za vašeg ljubimca kao npr.:

  • Ženke koje su sterilisane pre prvog estrusa, tj. Teranja, što je obično izmedju 6og i 9og meseca života, imaju neuporedivo manje šanse, tj. minimalne šanse, da obole od karcinoma mlečne žlezde. Dok je verovatnoća nastanka ovog teškog oboljenja sa svakim sledećim teranjem sve veća i veća. Najnovija predavanja svetski renomiranih reprodukcionista govore da vreme sterilizacije ipak treba ostaviti na odluku veterinaru, jer pojedine rase pasa imaju određene specifičnosti u odnosu na uzrast u kome bi trebale biti sterilisane.
  • Kod sterilisanih ženki isključujemo mogućnost nastanka piometre, gnojne infekcije materice, ili pak hemometre, abnormalnih krvarenja unutar materice koje lako mogu dovesti do smrti.
  • Takođe se isključuje mogućnost komplikacija koje mogu nastati u toku porođaja.
  • Ne treba zaboraviti ni prevenciju patoloških stanja na jajnicima kao što su ciste ili tumori jajnika, kao ni tzv. lažne trudnoće kuja, koje su izazvane dejstvom hormona jajnika.
  • Kod mužjaka:
  • Kastracija je prevencija pojave problema sa prostatom koji su česti kod starijih mužjaka
  • Kod kastriranih mužjaka ne postoji mogućnost nastanka tumora testisa koji se javljaju uglavnom kod starijih pasa.
  • Kastracijom se smanjuje mogućnost nastanka tumora u perianalnoj regiji za koje se smatra da su hormon zavisni tumori.
  • Kastracija se pogotovo preporučuje kod pasa kriptorhida ( Chriptorhidismus) kod kojih je mogućnost pojavetumora testisa višetruko veća.

Kastrirani psiuglavnom imaju bolje sociološke navike od nekastriranih. Nema lutanja u potrazi za partnerom, a to lutanje predstavlja izvor opasnosti za psa.Tada su česti udarci kolima, borba sa drugim psima u kojima dolazi do ozbiljnih povreda , kao i mogućnost da se pas izgubi jer odluta za partnerom. Kastrirani mužjaci manje obeležavaju teritoriju(a znamo da oni to rade pod dejstvom testosterona muškog polnog hormona i to tako što uriniraju po stvarima ,po foteljama , krevetima , papučama itd.).

U proseku kastrirani mužjaci pokazuju manju agresivnost, posebno ako su kastrirani pre nego što su polno sazreli i već razvili određene navike, a to je period između 9og i 12og meseca života psa.

Treba napomenuti da psi pronalaze partnere instiktivno da bi zadovoljili nagone i da to ne rade sa emocijama, tako da sterilizacijom odnosno kastracijom vi ne utičete na psihološki status vašeg psa u tom smislu.

Mnogi ljudi misle da će se njihovi ljubimci ugojiti nakon sterilizacije odnosno kastracije ali to nije tačno. Dokazano je da sterilisani psine zahtevaju više hrane od nesterilisanih,tako da postoji veoma prosto rešenje: nemojte ih hraniti više od uobičajenog.

Takođe na tržištu postoje hrane za redukciju prekomerne telesne težine koje treba uključiti ukoliko vlasnici primete da je ljubimac krenuo da se goji.

U dogovoru sa vašim veterinarom trebanapraviti plan sterilizacije odnosno kastracije vašeg psa. Dobićete uputstva kako se ponašati u peridu pre operacije i posle operacijekada pas treba malo više da odmara i da ne bude izložen teškim fizičkim naporima. Nakon 10ak dana od operacije, skidanja konaca i kontrolnog veterinarskog pregleda vaš pas nastavlja uobičajenim ritmom života na koji je naviknut bez ikakvih ograničenja.